drug mare

Da znam neki daleki jezik,
Recimo francuski,
Napisao bih pesmu,
O kojoj bi se dugo pričalo..
Takvu pesmu da bi,
Kada je pročitaš,
Znala da je tebi napisana,
Iako ne razumeš šta znače
Te, pomalo smešne, reči
Nekog stranog jezika
Recimo francuskog..
Reči poređane za tebe,
Da bi zajedno bile
Sve ono što sam
Želeo da ti kažem,
Onda, kada sam ostajao nem,
Jer nisam znao kako
Nego na nekom drugom jeziku
Naprimer, francuskom..
Da znam neki romantični jezik,
Kao što je francuski,
Napisao bih pesmu
Koju bi dugo u sebi ponavljala
Kasno u noći, kad ostaneš sama..

Da znam francuski
Napisao bih ti pesmu
A ovako – Ništa.

strah od neizvesnosti života,
i od izvesnosti smrti,
od beskonačnosti svemira,
i ograničenosti naših moći u njemu,
strah od samoće,
strah od drugih…
prodajem,
ili menjam za zagrljaj

Na kraju,
Ili na početku,
Kada skupimo uspomene k’o račune
I shvatimo da smo više strahovali
Nego živeli,
Ko može reći da je gotovo,
Kad možda tek počinje,
Kad svaki sat je nov život,
Ako tako odlučimo

Život pun nade,
Želja i strahova,
Neispunjenih obećanja,
Prevare i laži,
Život sa tobom,
Ili bez tebe,
Sa puzanjem i prezirom,
Ili život gord i samotan,
Život ideja,
Život praznine,
Lak kao vetar,
I težak kao olovo,

U tvom krevetu,
U trenju mokrih tela,
I škripi kose pod prstima,
U želji da traje što duže,
A da se što pre završi,
Dogodio se sudar svetova…
Ovoga puta,
Nije bilo povređenih.