Skip to content

drug mare

priče, pesme i razmišljanja

Danas, ovog velikog dana u istoriji čovečanstva,
u ime naših predaka, i u čast prelepe planete na kojoj smo rođeni,
mi ljudi, koji smo videli sreću i patnju, koji smo voleli i bili voljeni..
Danas, ovog velikog dana u istoriji čovečanstva, ali i naše planete,
beskrajno zahvalni,
šaljemo naizgled negostoljubivom prostranstvu svemira
seme iz kog smo i sami stvarani, milionima i milionima godina..
U nadi, da će se, negde daleko ( kada mi već odavno ne budemo postojali ),
iznova stvoriti ono najlepše što smo imali videti,
i pokušali spoznati tokom našeg skromnog postojanja — Život.

Doktor mi je dao 6 meseci života. A posle valjda, pakao il raj, sve po zasluzi.
Ja ne bih da biram.
Mlad sam, pomislih, hoću još da sviram..
I molio sam, preklinjao sam moju boginju da me pusti, još malo života bilo bi dosta..
Posle nek bude što mora, nek me urami ko sliku, il podeli psima.
Reče da sam sebičan, da bi morala ubiti zbog mog hira.
I na kraju, šta ću, odrastoh uz nju i mog prvog sina.

Želeo sam da živim u svetu ideja, misleći da je ovaj materijalni samo uporni svrab koji će proći ako na njega ne obraćam pažnju.
A sad, sve i da jeste, češanje već predugo traje…

zarobiću tvoj osmeh,
( ti ga shvataš olako,
a mene bi mogao spasti, )
uhvatiću te za ruke,
odvesti daleko,
i kao metalni novčić vrteću te međ’ prstima
dok ne posiviš…

( U sećanju se prepliću,
Stvari koje se možda nikada nisu desile, )
Avenija u noći, rana jesen,
I topli pogledi pod jorganom..
Miris mokrog lišća,
Tvojih golih bedara..
( Trenutak kada u filmu počinje lagana muzika.. )
Šetnja po kisi,
Uz bezbroj poljubaca..
U zanosu strasti,
Osećaj slobode..
Ne razaznajem ih više.

Živeo u meni jedan dan,
Leptir, najlepši od svih,
I mahao nežnim krilima,
Graciozno, k’o da su od pene,
I odlučno, kao da je strašno jak,
A u sumrak me je pogledao tužno,
I poželeo samo
da ga ne zaboravim.

Da znam neki daleki jezik,
Recimo francuski,
Napisao bih pesmu,
O kojoj bi se dugo pričalo..
Takvu pesmu da bi,
Kada je pročitaš,
Znala da je tebi napisana,
Iako ne razumeš šta znače
Te, pomalo smešne, reči
Nekog stranog jezika
Recimo francuskog..
Reči poređane za tebe,
Da bi zajedno bile
Sve ono što sam
Želeo da ti kažem,
Onda, kada sam ostajao nem,
Jer nisam znao kako
Nego na nekom drugom jeziku
Naprimer, francuskom..
Da znam neki romantični jezik,
Kao što je francuski,
Napisao bih pesmu
Koju bi dugo u sebi ponavljala
Kasno u noći, kad ostaneš sama..

Da znam francuski
Napisao bih ti pesmu
A ovako – Ništa.